Gradiska.com & Grisp.net HomePage

NASA je, zbog jakog vetra, odložila lansiranje sonde 'Novi horizonti' na Pluton i za sredu zakazala novo lansiranje, saopšteno je iz američke svemirske agencije.

Sonda veličine klavira trebalo je da bude lansirana pomoću rakete Atlas pet, u utorak po podne, ali je lansiranje odloženo jer je jačina vetra bila jača nego što su propisi o bezbednosti to dozvoljavali.

Nova prilika ukazaće se u sredu izmedju 13.16 i 15.15 po lokalnom vremenu u Kejp Kanaveralu, na Floridi, ali vremenska prognoza nije najpovoljnija.

NASA može da lansira sondu do 14. februara, ali bi to odlaganje moglo da doda još pet godina putovanju sonde.

Najraniji datum kada bi 'Novi horizonti' mogli da stignu do Plitona, ako sonda bude lansirana na vreme, je jul 2015. godine.

Pošto je Pluton predaleko od Sunca da bi svemirska letelica koristila solarnu eneriju, ona će struju dobijati procesom prirodnog raspadanja 11 kilograma plutonijuma, koje se nalaze u generatoru u sondi.

Radioaktivni plutonijum je, kao izvor energije, korišćen u prethodne 24 svemirske misije i NASA tvrdi da je rizik od zagadjenja u slučaju nesreće tokom lansiranja, minimalan. Projekat vredan 700 miliona dolara biće prva misija NASA na Pluton, jedinu neistraženu planetu solarnog sistema.

Pluton pripada relativno novom tipu planetarnih tela, nazvanih objekti Kuiperovog pojasa. Kuiperov pojas počinje iza orbite Neptuna, koji je 30 puta udaljeniji od Sunca nego Zemlja. U tom pojasu se nalaze zaledjeni asterioidi za koje se veruje da su ostaci formiranja sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina

ISHRANA SIROMAŠNIJA KALORIJAMA - SRCE MLAĐE

NAUKA - Sreda, Januar 18, 2006 10:37 RTS

Ishrana veoma siromašna kalorijama može da doprinese sporijem starenju srca, zaključak je jednog američkog istraživanja, čime je prvi put kod ljudi potvrdjeno ono što je već ranije konstatovano kod eksperimentalnih miševa i pacova.

Istaživanjem, koje su sproveli stručnjaci Univerziteta Vašington u Sent Luisu, na čelu s profesorom Luidjijem Fontanom, bilo je obuhvaćeno stanje srca 25 članova Udruženja za restrikciju kalorija, starosti od 41. do 64. godine, koji dnevno konzumiraju 1.400 do 2.000 nutritivno uravnoteženih kalorija, izvestila je agencija AP.

Njihovi nalazi uporedjeni su s nalazima 25 ljudi koji primenjuju tipični 'zapadnjački' način ishrane, sa izmedju 2.000 i 3.000 kalorija dnevno.

Funkcije srca kod onih koji su se 'posnije' hranili bile su u proseku kao kod 15 godina mladjih ljudi. Ultrazvuk je pokazao da su njihova srca znatno elastičnija nego kod većine ljudi njihovih godina i da imaju sposobnost 'odmaranja' izmedju dva otkucaja, što je tipično za rad srca mladjih ljudi.

Mnogi od ispitanika imali su bliske rodjake koji su pretrpeli srčani udar ili šlog, tako da je isključena mogućnost da se iza njihovog mladalačkog srca krije genetska predizpozicija. Profesor Fontana ističe da su u pitanju ljudi čija je ishrana siromašnija već duže vreme, kao i da samo smanjivanje kalorija nije dovoljno.

Važno je primenjivati i takozvani 'mediteranski' tip ishrane, s akcentom na povrću, maslinovom ulju, mahunarkama, integralnim žitaricama, ribi i voću i izbegavati rafinisanu i preradjenu hranu, bezalkoholne napitke, deserte, beli hleb i ostale izvore 'praznih' kalorija.

Istraživači iz Sent Luisa javnosti preporučuju umereno smanjivanje kalorija u ishrani uz isto tako umerenu, ali redovnu fizičku aktivnost. Ranija istraživanja na miševima i pacovima pokazala je da rigorozna i trajna dijeta može da im produži život i do 30 odsto i da smanji učestalost oboljevanja od raka.

U zapadnom svetu od srčanog udara i šloga umire 40 odsto stanovništva, a od raka 30 odsto. Profesor Fontana takvu smrt pripisuje takozvanom 'sekundarnom starenju' zbog visokog holesterola, dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i drugih bolesnih stanja koje je često moguće sprečiti.

Američki istraživači ističu da ne može da se zna koliko će svaki od ispitanika obuhvaćenih ovom studijom živeti, ali sigurno je da im se može predvideti duži život nego prosečnim ljudima zato što im srce usporeno stari i što su izloženi manjem riziku da obole od raznih potencijalno smrtonosnih bolesti.

FIZIČKA AKTIVNOST PROTIV DEMENCIJE

NAUKA - Sreda, Januar 18, 2006 09:29 RTS

Rutinsko vežbanje, čak i tako jednostavno kao što je petnaestominutna šetnja tri puta nedeljno može kod ljudi starijih od 65 godina da spreči demenciju i srodna stanja, zaključak je istraživanja Centra za zdravstvene studije u Sijetlu, čiji su rezultati objavljeni u američkom časopisu 'Anali interne medicine'.

Fizička aktivnost mogla bi da doprinese boljem funkcionisanju mozga time što podstiče protok krvi kroz one njegove delove koji su zaduženi za pamćenje, čime se mogu sprečiti ili čak popraviti oštećenja tih regija, smatra vodja studije Erik Larson, izvestila je agencija Rojters.

Šestogodišnjom studijom obuhvaćeno je 1. 740 ljudi od 65 godina i starijih.

Pokazalo se da oni koji vežbaju tri puta nedeljno ili češće imaju do 40 odsto manje izglede da obole od demencije od onih koji nisu fizički aktivni. 'S obzirom da naše stanovništvo postaje sve starije, potrebna je strategija za smanjivnje rizika i odlaganje razvoja dementnih stanja, kao što je Alchajmerova bolest.

Ovi nalazi ukazuju da programi koji podstiču starije ljude da budu fizički aktivni treba da budu deo te strategije', kaže Larson.

LEKOVI PROTIV GOJAZNOSTI POMAŽU SAMO MALOM BROJU LJUDI

NAUKA - Utorak, Januar 17, 2006 09:40 RTS

Glavni sastojak novog leka protiv gojaznosti - 'akomplije' - funkcioniše tako što u ćelijama mozga blokira protein koji ljude čini gladnima. Farmaceutske kompanije predviđaju da će taj lek protiv gojaznosti postati prvi pravi hit. Kako prenosi agencija Rojters, godišnji prihodi od prodaje mogli bi da dostignu čitave tri milijarde dolara.

Međutim, stručnjaci Svetske zdravstvene organiyacije upozoravaju da lekovi protiv gojaznosti mogu da pomognu samo veoma malom broju pacijenata.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu trenutno ima više od jedne milijarde ljudi čija je težina veća od normalne. Budući da njihov broj stalno raste, procenjuje se da bi 2015. godine od povećane telesne težine moglo da pati čak 1,5 milijardi ljudi. Zato ne čudi podatak da se u ovom trenutku klinički ispituje 26 različitih lekova protiv gojaznosti, a još 32 ovakva leka su u početnoj fazi ispitivanja.

> Razno
> Nauka

Vic dana: