Prvo je uzeo tri obicna drvena stapa, koje je tek
kasnije zamijenio zeljeznim sipkama. - Vezao sam ih za komande automobila:
jednu za kvacilo, drugu za kocnicu i trecu za papucicu gasa.
Dvije
sipke drzim u rukama, na smjenu s volanom, a trecu na stomaku. Prilagodio
sam je stomacnim misicima. Tako vozim! Automobil je sasvim obican, bez
bilo kakvih prepravki. Sada imam malo starijeg mercedesa ali koristim i
druge automobile.
Dogodi se ponekad na putu i kvar ali sve rjesavam na
licu mjesta.
Po zanimanju Sasa je automehanicar i bio je zaposlen u
Poljoprivrednom dobru Mladen Stojanovic u Novoj Topoli. Tu ga je zatekao
rat. Prosao je mnoge frontove a nesreca ga je sacekala u okolini Srpskog
Broda, selu Lijesce, oktobra devedeset trece. Nagazio na minu i ostao bez
nogu. Bio je navrsio tek dvadeset godina.
Bez obzira na sav taj
bol, patnju i operacije, uvijek sam nalazio snage i hrabrosti za zivot.
Smatrao sam da i ovako mogu mnogo. Po izlasku iz bolnice mastao sam kako
ponovo za volan. Prvo sam sjeo na traktor i radio poslove u njivi, kod
bake u Masicima, gdje sam odrastao. Po istom principu kako sada vozim
automobil. Narod nije mogao da se nacudi. Sada im je to postalo sasvim
normalno.
Sada, svakodnevno koristi automobil i dugo nabraja
trase koje savladjuje. Putovao je do Subotice i Bilece, bez ikakvih
problema. Obicno mu drustvo prave supruga Maja i sesnaestomjesecni sin
Dejan.
- Sasina primanja su nedovoljna, pa radimo i druge poslove.
Nabavljamo konfekciju i odlazimo na pijace. Zato cesto putujemo. Smjesteni
smo u napustenoj kuci, bilo je i ima pomoci od humanih ljudi. Mi smo im
zahvalni,ali zelimo i sami, koliko god mozemo, da ucinimo za svoju i
Dejanovu buducnost - objasnjava Maja.
Ona i Sasa upoznali su se nakon
rata. Rodom je iz laktaskog sela Mahovljani. Na prvi pogled rodjena je
ljubav koju su krunisali brakom.
- Medjusobno se odlicno razumijemo i
pomazemo, to nas odrzava i daje novu snagu. Pronasli smo smisao zivota bez
obzira na zlo koje me je zadesilo, ali da je izostala moja upornost i
volja, sigurno bi bilo mnogo teze, kaze Sasa.
Krenuli smo na kracu
voznju u pravcu Banjaluke. Skripnule su gume i brzo smo se izvukli iz
gradske guzve. Tek je Sasa poceo da pokazuje svoje umijece na drumu, a iz
prikrajka je izasla policijska patrola. Milicioner je rutinski pogledao
dokumente i mada vidno iznenadjen prizorom, pravio se da nista neobicno ne
primjecuje. Uz srdacan naklon pozelio mu je srecu. Ali automobil se
ugasio, stigao nas peh:
- Pogurajte braco, ako Boga znate! - zamolio
je Sasa. Milicioneri su stavili sapke ispod pazuha, ruke na gepek i
zagrebali cipelama po vrelom asfaltu.
pocetak stranice index
|
