MIR i TIŠINU PRONALAZE POD VODOM

Kad me uhvati kakva nervoza, muka svakojaka i problemi ovozemaljski, ja onda zaronim u vodenu dubinu, pa sve dublje dok me jad ne prođe! Pod vodom je najlepše, to je neki sasvim drugi svet! - kaže Milovan Mirošljević, instruktor ronjenja iz Gradiške koji smisao života pronalazi na dubinama do šezdeset metara.

Milan Pilipović

- Mi bolje poznajemo našu republiku, ali i ostale zemlje, kako izgledaju ispod vode nego kakve su na kopnu. Biti privezan na rečnom dnu i stići do cilja, to je odgovornost i veliki izazov - navode gradiški ronioci.

Među njima se posebno ističu devojke Božana Šušnjar, Tanja Mitrović, Jelena Kozić, Božana Krivošija...

- Dok se devojke leti uglavnom svlače u kupaće kostime, mi navlačimo kožna odela, stavljamo boce s kiseonikom na leđa, maske na glavu i nestajemo u dubinama - kaže ovde devojke, šampionke RS u podvodnoj orijentaciji.

- Podvodni svet istražuju hrabri i avanturisti. Čini nam se da time pravimo korak ka nekoj drugoj neosvojenoj planeti. Tako lebdimo pod vodom dospevajući tamo gde ni ribe ne zalaze - kaže Božana Šušnjar, najbolja na Prvenstvu RS održanom nedavno na Manjači kod Banjaluke.

- Najlepše je istraživati morsko dno, taj svet je neopisivo bogat, a uslovi ronjenja, po pravilu, veoma su dobri. U rekama i jezerima vidljivost je slaba, voda ledena, a strujanja jaka - dodaje Predrag Kozić koji je ronio do četrdeset metara. Da je oprema kvalitetnija, kaže, išao bi on i u osvajanje većih dubina.

Instruktor Mirošljević dodaje da je važno biti staložen, koncentrisan, postupan u radnjama i pridržavati se pravila. Gradski ronioci kažu da je njihov najveći uspeh u bezbednosti:

- Za 25 godina rada niko nije doživeo nesreću pod vodom, a radimo odgovorne poslove, tragamo za utopljenicima, vadimo predmete iz vode, istražujemo postojanost rečnih nasipa, otklanjamo kvarove na brodskim motorima... Pod vodom gde je vidljivost najčešće veoma mala koristimo alate i u grupama radimo mnoge poslove, režemo čelične sajle, bušimo limove, prevezujemo terete... Najveći problem nam je smeće kojeg u našim vodama ima na tone - objašnjava Mirošljević. Devojke i mladići u svemu su ravnopravni, zadaci su zajednički.

- One su uporne u svemu, mi ih zovemo ribama, one to i jesu jer se zavlače tamo gde ni ribe ne plivaju - ističu Predrag i Nenad Kozić, Dragan Mirjanić, Predrag Romić, Mladen Glamočanin, Pavle Mirošljević. Ali, ubrzo prelazimo na ozbiljnije teme.

- Najteže je tragati za utopljenicima, kod nas se svakog leta neko utopi na kupalištima, u vodu skaču nespremni, posebno na Vrbasu te veštačkim jezerima gde se ćud vodenih strujanja ne može predvideti. To nas pogađa, ali svesni smo važnosti posla - objašnjavaju članovi Centra za podvodne aktivnosti „Sveti Nikola“.

- Uzeli smo ime svetog Nikole jer je on zaštitnik brodara, ribara i drugih na vodi. Za sada i nas čuva, a setim se toga posebno na velikim dubinama i na važnim zadacima - kaže instruktor Mirošljević i dodaje:

- Među najlepšim pohodima za mene su bili Modra špilja u blizini Visa, Plava špilja u zalivu Boke. Taj morski svet za mene je bogat i doživeti ga predstavlja smisao ovog posla. U dubinama sve je drugačije, a kada sam prvi put ozledio prst, bio sam iznenađen videvši zelenu krv, kasnije sam shvatio da se pod morem boje postepeno menjaju i gube.

Među ronioce u Gradiški stalno dolaze nove generacije željne dokazivanja. Mnogi odlaze dalje, na fakultete, za poslom u druge gradove, ali zadržavaju veze s prijateljima.

- Kada nam se cure zaljube, onda znamo da gubimo člana centra. Nekako po pravilu, nakon udaje prestaje i rad i one odlaze. Ne znamo da li prirodno gube interes za ronilaštvo ili im svekrve brane - šaljivo komentariše Mirošljević.
pocetak stranice                                                   index